L’Europa è in fiamme, ed è solo l’inizio dell’estate: perché fa così caldo e quali sono i pericoli per la salute umana?







La crisi climatica gioca un ruolo chiaro nel rendere le ondate di caldo più intense e più probabili

Foto: Tanjug/AP

Kontinentalna Evropa i Velika Britanija nalaze se usred toplotnog talasa, koji će trajati najmanje do vikenda, a klimatska kriza očigledno igra ključnu ulogu u intenziviranju ekstremnih temperatura.

Sistem visokog pritiska nazvan Azorski anticiklon, koji se obično nalazi u blizini Španije, postao je veći i proširio se dalje na sever, donoseći visoke temperature Velikoj Britaniji, Francuskoj i Iberijskom poluostrvu.

Od druge polovine nedelje očekuje se da se vetrovi okrenu na jug, donoseći topao vazduh iz severne Afrike i Sahare.

Krajem nedelje temperature će biti blizu 40 do 45 stepeni širom Francuske i Španije, a kada dobijemo južni vetar, Velika Britanija će tada iskoristiti deo te toplote – rekla je Eni Šatlvort iz britanske meteorološke službe.

Dugački dani u julu i kratke noći znači da će jako sunce dovesti do visokih temperatura, a tokom noći biće iznad 20 stepeni, što će otežavati spavanje.

Naučnici su saglasni u tome da globalno zagrevanje izazvano čovekom svaki toplotni talas čini sve intenzivnijim i češćim.

– Kada je reč o letnjim vrućinama, klimatske promene su potpuno promenile igru i već su pretvorile ono što bi se nekada zvalo izuzetna vrućina u veoma česte letnje uslove. Svaki toplotni talas koji danas osećamo topliji je zbog sagorevanja fosilnih goriva u poslednjim decenijama – rekao je dr Frederiko Oto sa imperijal koledža u Londonu.

Postaće još toplije, koliko?

Postoji velika šansa da najtopliji dan do sada u ovoj godini u Velikoj Britaniji bude baš ove nedelje, čime bi se prešao rekord od 32,7 stepeni izmerenih na Hitrou 17. juna.

Postoji i šansa da se obori dosadašnji rekord u UK – 38,7 stepeni zabeleženih u julu 2019. godine u botaničkoj bašti Univerziteta u Kembridžu.

– To je definitivno moguće – rekla je Šatlvort.

Visoke temperature iznad 40 stepeni nastaviće se u zapadnoj kontinentalnoj Evropi. Vlada Portugala je u petak proglasila osmodnevno stanje pripravnosti zbog visokog rizika od šumskih požara.

Cela Evropa je upravo iskusila drugi najtopliji jun do sada, oko 1,6 stepeni iznad proseka, a ekstremne temperature zabeležene su od Španije do Francuske i Italije.

Koje su opasnosti?

Toplotni udar i dehidracija su glavni rizici po zdravlje i posebno pogađaju decu i starije ljude.

– Važno je da budete hidrirani i da nađete hlad gde je to moguće kada su UV zraci najjači, između 11 i 15 časova. Ukoliko imate porodicu, prijatelje i komšije koji su ranjivi, potrudite se da znaju kako da budu zaštićeni od toplog vremena – rekao je dr Agostino Sousa.

Tu spadaju navlačenje zavesa kako bi soba bila hladnija, izbegavabnje fizičkog napora u najtoplijim delovima dana i nošenje vode na putovanjima.

– Toplotni talasi su daleko najsmrtonosniji ekstremi u Evropi. U 2020, samo u Velikoj Britaniji je više od 2.500 ljudi umrlo od vrućih dana, a oni su bili manje vrući i ređi od onoga što već vidimo ove godine – rekao je Oto.

Profesorka Hana Klok upozorava da je toplotna najopasnija kada traje nekoliko dana, posebno za one koji ne mogu da pobegnu od nje.

Toplotni talasi mogu da imaju i veliki uticaj na mentalno zdravlje.

– Postoje značajne i pozitivne veze između dnevnih visokih temperatura i samoubistva. Grubo govoreći, za svaki porast prosečne mesečne temperature za 1C, stopa samoubistava se povećava za 1-2 posto – rekao je dr Lorens Vejnrajt sa Oksforda.

Da li će toplotni talasi biti još gori u budućnosti?

Odgovor je da, dok se ne završi klimatska kriza.

– Trenutni toplotni talas je opasan podsetnik na sve brže uticaje globalnog zagrevanja. S obzirom da se očekuje da će se London osećati kao Barselona do 2050. godine, Velika Britanija je spremna za sve češće i teže toplotne talase u narednim godinama – rekli su stručnjaci.

Naučnici su 2020. godine izvestili da je verovatnoća da će Velika Britanija prvi put doživeti smrtonosne temperature od 40 stepeni “brzo ubrzati” zbog klimatske krize.

Koji je uticaj klimatskih kriza?

Veza je sada kristalno jasna, piše Guardian. Toplotni talasi su uzrokovani vremenskim obrascima koji proizvode uporni visok pritisak, uslove bez oblaka i suve kontinentalne vetrove tokom leta.

– Klimatske promene intenziviraju ove toplotne talase jer gas staklene bašte povećava temperaturu, a toplija, žednija atmosfera isušuje tlo, tako da je više sunčeve energije dostupno za zagrevanje tla, a ne za isparavanje vode – rekao je profesor Ričard Alan.

Globalno zagrevanje već neko vreme povećava ekstremne temperature. U nekim delovima Evrope najtopliji dani u godini su već porasli za jedan stepen svake decenije između 1960. i 2019.

Istraživanja su pokazala da bi neki nedavni događaji, poput vrućeg leta širom severne hemisfere 2018. godine, u suštini bili nemogući bez globalnog zagrevanja.

Ljudska aktivnost dodaje sve više gasova staklene bašte u atmosferu svake godine i efekat zadržavanja toplote će se izjednačiti tek kada svet dostigne neto nulte emisije.

Video: Apel za sve kupače ovog leta: Koristite isključivo uređena kupališta

(Telegraf.rs)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.

Naomi Dennis

"Twitter trailblazer. Lifelong gamer. Internet expert. Entrepreneur. Freelance thinker. Travel guru."